У издању Сретењског манастира изашла је прва у низу од шест књига под називом ,,Исус Христос: живот и учење“ митрополита волоколамског Илариона (Алфејева). Главни фокус овог јединственог рада представља лик Исуса Христа. Аутор се не слаже са различитим струјама западне новозавјетне науке, већ нас враћа назад тексту Јеванђеља – једином поузданом извору, свједочењу о Господу Исусу Христу. У књизи митрополита Илариона дат је и историјски контекст који помаже да се боље разумију догађаји и параболе из Јеванђеља. Први том књиге посвећен је раздобљу од предисторије Рођења Спаситеља до почетка Његове проповједи.

Дјетињство Исусово одвијало се претежно у Назарету. Но, о овим годинама, врло мало знамо. Матеј не говори о њима, а Лука je цио период Исусовог живота док није напунио дванаест година описао једном реченицом: Дијете расте и укрепљава се духом, испуњен мудрошћу: и милост Божија је на Њему (Лк 2, 40). Шта се крије иза овог израза?

Да бисмо разумјели како је васпитан Исус, Син Човјечији, морамо да замислимо живот побожне породице средње класе из скромног галилејског града. Према претпоставци да је Јосиф имао шесторо дјеце из првог брака, врло је вјероватно да су сви живјели у истој кући, и да је Исус одрастао са својом полубраћом и сестрама који су били много старији од Њега.

У Назарету, у то доба, вјерује се да је живјело више од пет стотина људи[1]. Сви су познавали једни друге и били у међусобним рођачким односима, што се јасно потврђује причом о Исусовој посјети Назарету као одраслог проповједника: И дошавши у своју земљу, он их је поучавао у њиховој синагоги, толико да су се узбунили и говорили: одакле овоме човјеку та сила премудрости? Није ли он син тесара? Не зове ли се Његова мајка Марија, и нијесу ли Његова браћа, Јаков, и Јосија, и Симон и Јуда? Његове сестре не живе ли код нас? Одакле онда овом човјеку све те ствари? (Мт 13, 54-56).

У овој причи, Исус се зове син тесарев. У паралелној причи по Марку, Исус се зове син столара (види Мк 6, 3). То указује на професију Јосифа, којом је, можемо оправдано да претпоставимо, и Исус овладао. Може бити да је Јосифова породица била једина породица у малом граду која се бавила столарском трговином. Већина становника су били укључени у пољопривредне радове, а вјероватно је да је Јосиф израђивао за њих средства за производњу. Схватао је тако и у II вијеку Јустин Филозоф, који је писао о Исусу: ,,Сматрало се да је син Јосифа, и припремљен је за столара,  живећи међу људима, израђивао алате као што су плугови и јармови“[2]. Исусова употреба термина ,,јарам“ у Мт 11, 30 (грчки ζυγóς, руски превод ,,иго“), може да послужи као индиректна потврда ове хипотезе.

Истовремено треба напоменути да је грчка ријеч τέκτων, којом је означена Јосифова професија, не значи само ,,столар“, већ и ,,градитељ“: термин који се примјењивао не само на оне који су дрводеље, већ на све који су израђивали предмете од дрвета или камена. Грађевинске метафоре су честе у ријечима Исуса, и можемо да претпоставимо да је био добро упознат са грађевинском вјештином. Примјери укључују Његове ријечи о објекту изграђеном на стијени и кући изграђеној на пијеску (видјети Мт 7, 24-27).

Занимање столара или градитеља изискује учешће у комерцијалним активностима, столари продају своје производе, а градитељи су плаћени за свој рад. Исус је био добро упознат са законима трговине, са системом уговорних односа између купаца и продаваца, кредитора и дужника. У Његовом учењу у више наврата се користе слике из ове области, посебно, у причи о два дужника (види Мт 18, 23-35), о талантима (види Мт 25, 14-30; Лк 19, 12-27) и многе друге.

Пољопривредне слике у Исусовим проповједима показују да је упознат са радом других земљака: ту видимо и сјетву и жетву, и виноградаре. С неким занимањима Исус је могао да се упозна још у раном дјетињству, посматрајући како његови сусједи раде.

Какво образовање је добио Исус? Његов старији савременик, јеврејски философ из Александрије, Филон, говори о томе шта је тадашње опште, пореклом хеленско, образовање обухватало:

Граматику, која поучава о дјелима пјесника и прозних писаца, пружајући многа знања и стварајући презир према ономе што привлачи пажњу ка испразним мислима… Музику, која очарава оне који немају ритам – ритмом, лишене хармоније – хармонијом, немилозвучне и дисонантне – мелодијом, нескладне чинећи складним. Геометрију, којом се усађивао осјећај за једнакости и сличности у науци, али и љубав за исправне теорије складно повезане. Реторику, којом је ум увјежбаван за посматрање и редовно и лијепо и прикладно вербално изражавање, чинећи човјека истински мудрим… Дијалектику – сестру близнакињу реторике, која учећи да правимо разлику између правих и лажних изјава, да не будемо убијеђени у опсјене убедљивих мудролија, те тако лијечимо највећу болест душе – заблуду. Стога је корисно упознати ове и блиске науке и усавршавати се у њима[3].

Овај описан циклус наука представљао је средње образовање у јелинским школама Исусовог времена, међутим, није имао никакве везе са образовањем, које је Исус могао да у добије у свом родном граду. Ту није поучавао ниједан граматик, музичар, није било геометрије,  ни било какве реторике или дијалектике. Од онога што знамо о Галилеји Исусовог времена, не можемо чак ни са сигурношћу рећи да је у граду у коме је одрастао постојала школа. У сваком случају, не можемо сумњати да су Исусови први учитељи били Јосиф и Марија, којима је био послушан (Лк 2, 51). Можда су Исусова браћа, као старија од Њега, такође учествовала у Његовом васпитању и образовању.

Шта је обука у породицама Галилеје у Исусово вријеме? Прије свега, у истраживању Торе – пет књига Мојсијевих, која је била Свето писмо за Јевреје и уживала неупитан ауторитет. Тора није била само збирка прича о историји народа Израела: у њу су укључени и закони,  по којима је јеврејски народ друштвено-економски живио, и морални закони сматрани неприкосновеним и обавезујућим. Свако дијете одрасло у јеврејској породици, морало је да зна Тору.

Како су проучавали Писмо? Предавање није нужно било из писаног текста. Већина Исусових савременика није знала да чита и библијски текстови су прихватани слушањем и запамћивањем напамет.

Из Јеванђеља знамо да је Исус био у стању да чита, то показује његова проповјед у Назаретској синагоги. Ова прича је позната свим јеванђелистима, али Лука наводи да је ушавши у синагогу, Исус почео да чита књигу:

,,И дође у Назарет гдје бјеше одгајен, и уђе по обичају своме у дан суботни у синагогу, и устаде да чита. И дадоше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе мјесто гдје бјеше написано: Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовијестим сиромасима; посла ме да исцијелим скрушене у срцу; да проповиједам заробљенима да ће бити пуштени, и слијепима да ће прогледати; да ослободим потлачене, и да проповиједам пријатну годину Господњу. И затворивши књигу, врати је служитељу па сједе; и очи свију у синагоги бијаху упрте у њега. А поче им говорити: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим. И сви му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов. И рече им: Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Љекару, излијечи се сам; што чусмо да је било у Капернауму учини и овдје у постојбини својој. Рече пак: Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој“ (Лк 4, 16-24).

Прича по Луки потврђује да је Исус знао да чита хебрејски. Али зашто су на чињеницу да је узео књигу (у ствари, свитак), отворио и почео да чита, прави његови земљаци били запањени, а још више тиме, да је Он, пошто је затворио књигу (тј. окренуо свитак) почео да тумачи Писмо? И зашто се, када су чули Његову поуку, питају: Није ли ово син Јосифов? Очигледно, то је зато што у кући Јосифовој, Исус, према њиховом мишљењу, није могао добити образовање које ће омогућити да се слободно чита на хебрејском и тумаче речи пророка. Његови слушаоци добро су знали услове у којима је одрастао, и нијесу могли да замисле да син дрводељин постане учитељ, да може прочитати Писмо и да га тумачи.

Могуће је, да је поред кућног образовања, Исус школован у основној школи (ако их је било у Назарету), а затим у локалној синагоги у коју је ишла Његова породица. Према каснијим јеврејским изворима, најнадаренији дјечаци су послије завршене основне школе са дванаест или тринаест година, ишли на студије у הםדרשׁ בת – Бет Хам-мидраш (,,кућа учења“), гдје су студирали Тору под вођством искусног ментора. Таква обука, међутим, била је доступна само неколицини дјечака. У Исусово време није у Израелу било организованог средњег и високог образовања, тако, да он није ни могао да га стекне институционално[4].

Знамо да је Исус изузетно познавао Стари Завјет, а не сумњамо да је библијске књиге упознао као дијете. У Његово вријеме у доба дјечаштва и младенаштва, главни центар за обуку, поред породичне куће, могла је да буде локална синагога – коју је посјетио много година касније, као одрасла особа. Ту је, учествујући у суботњим молитвеним сабрањима са својим родитељима, дјечак Исус могао да чује речи Писма, да присуствује дискусијима одраслих и „упија“ Свето Писмо, ријечи Псалама, молитава и химни.

О томе како су изгледали молитвена сабрања у синагогама Исусовог времена, Филон Александријски пише:
,,На тај начин, сваког седмог дана у сваком граду су отворене хиљаде школа здравомислија, умјерености, храбрости, правде, и осталих врлина, у којима су ученици мирно сједели са отвореним ушима и пуном пажњом како би задовољили духовну жеђ ријечју наставника, и гдје би веома искусна (опитна) особа устајала и казивала све најкорисније и како ће допринјети расту добра у животу“.[5]

Филон, не случајно, изједначава школу и синагогу: читање Библије и њено тумачење са искусним ментором чине претежни дио суботњих сабрања у синагоги. По свему судећи, никакву другу школу осим синагоге Исус у младости није похађао. Не постоје докази да је учио од неког чувеног рабина, или у философској школи, или при Јерусалимском храму. Јевреји, који су га чули у храму у Јерусалиму, питали су се: Како Он зна Писма, будући непоучен(Јн 7, 15). Ријеч непоучен говори о недостатку Његовог формалног образовања, какво су имали књижевници и фарисеји тога доба. За савременике, Исус је био самоук, а када је имао улогу наставника, то је проузроковало пометњу не само у Његовом родном граду, у коме су сви знали за овај недостатак образовања, већ и у Јерусалиму, у коме је сматран придошлицом и странцем, и чијим становницима није било јасно по ком праву улази уоновремену затворену корпорацију учитеља и књижевника.

Недостатак формалног образовања не искључује повремене контакте Исуса са учитељима. Једну такву епизоду сачувало је за нас Јеванђеље по Луки. Оно говори о томе да су Исусови родитељи ишли сваке године у Јерусалим за вријеме Пасхе (види Лк 2, 41). Обичај да се посјети Јерусалим за Пасху био је широко распрострањен, и многи побожни Јевреји строго су га поштовали. Исус је задржао тај обичај до краја својих земаљских дана. Јеванђелска прича:

,,И кад му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају празника. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова; него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже. И послије три дана нађоше га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима. И видјевши га запрепастише се, и мати његова рече му: Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом. И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега? И они не разумјеше ријеч коју им рече. И сиђе с њима и дође у Назарет; и бјеше им послушан. И мати његова чуваше све ријечи ове у срцу својему. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи“ (Лк 2, 42-52).

Од кога Јеванђелист зна за ову епизоду? Једини могући извор – Дјева Марија, која је причала о томе са Луком или неким другим од апостола (Петром?), чије је ријечи  Лука могао да напише. Многи детаљи наратива указују на то да је цијела сцена овдје описана ријечима Богородице: изгледа као да видимо сцену очима. У ријечима Јеванђелисте да су сви који су чули Исуса били запањени Његовим разумијевањем и одговорима, чујемо глас љубави родитеља, препричавање епизода много година касније. Исти глас се чује у емоционалним ријечима мајке: СинеШта си нам учинио? Коначни услови наратива (и Његова мајка чува све те ријечи у свом срцу) такође, непобитно указују на извор: нико осим мајке није могао сачувати у срцу ову епизоду и ријечи, које су јој у то вријеме биле несхватљиве, али је касније схватила да су те ријечи као ,,оружје“ положене у њено срце.

Након достизања зрелости, кренувши да проповједа, Исус је много говорио о Свом Небеском Оцу. Међутим, Он је већ у дванаестој години знао да Његов Отац јесте Бог, а да Јерусалимски Храм припада Његовом Оцу. Тешко је претпоставити да је Марија могла рећи дванаестогодишњем дјечаку како Јосиф није Његов отац. Још много мање се може претпоставити да му је то говорио Јосиф. Исусове ријечи са дванаест година својим родитељима које они нијесу разумјели, али их је сачувала у срцу Његова мати, сугеришу да је Он у раној младости знао тајну синовства.

Дирљива епизода у исказу Луке – једина је у Јеванђељима која се односи на Исусово дјетињство. Слиједећи пут Исус се појављује у Јеванђељу по Луки када има три деценије. Између ове сцене и појаве Исуса на обалама Јордана прошло је скоро двадесет година које Лука даје у једној реченици: „И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи“ (Лк 2, 52). Не знамо ништа о том периоду Исусовог живота и можемо само да претпостављамо да се споља Његов живот није битно разликовао од живота обичних људи, његових савременика и сународника. Очигледно, пре тридесете године живео је у послушности родитељима, столарском занимању и проучавању Светог писма.

Да ли је Исус као младић могао да добије образовање у неком другом мјесту, ван Израела? Могуће је да је прије тридесете године путовао различитим земљама. Међутим, ако је то случај, зашто јеванђелисти једногласно ћуте о томе? Ако је Исус стекао философско образовање, зашто се није нашао никакав одраз било у Његовом говору или у наративима о њему? Ниједно од Јеванђеља чак и не наговјештава да је Исус могао да добије образовање изван земље.

Његов једини пут изван Палестине, који се помиње у јеванђељима је краћи боравак у Египту, док је још био беба. Може ли тај боравак да остави утицај на формирање личности Исуса? Према Матеју, Света породица се вратила у Јудеју у вријеме када је краљ био Архелај, син Ирода. Његова владавина је почела након смрти Ирода Великог у 4. години прије нове ере, а завршена је у 6. години нове ере, када га је цар Август послао у изгнанство. Повратак Марије и Јосифа из Египта, тако, није могао да се догоди касније од 6. године, али је вјероватно да се догодио ближе почетку владавине Архелаја. На то указују ријечи о смрти Ирода (Мт 2, 19), и када је чуо да Архелај влада у Јудеји уместо свог оца Ирода (Мт 2, 22): ова два запажања указују да се смрт Ирода и владавина Архелаја одвијају непосредно једно за другим. Тако, у вријеме повратка из Египта, Исус није могао бити старији од три до четири године. Због тога, мало је вјероватно да је боравак у Египту могао значајније утицати на васпитање и образовање Дјетета.

 

Напомене:

[1] Puig i Tàrrech A. Jesus. P. 180.

[2] Иустин Философ. Диалог с Трифоном. 88 (PG 6, 688). Рус. пер.: С. 280.

[3] Филон Александрийский. O соитии ради обучения. 15–18 (Opera. Vol. 3. P. 75).

[4] Meier J.P. A Marginal Jew. Vol. I. P. 272.

[5] Филон Александрийский. Об особых законах. 2, 62 (Opera. Vol. 5. P. 102).

 

Превео: Александар Живковић

Извор: Православие.ру

Преузето са: Поуке.орг