У организацији Храма Вазнесења Господњег и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке, одржано је 18. маја 2017. године, у Храму Вазнесења Господњег, предавање на тему ,,Ка новом Светом и Великом Сабору“. О овој теми је говорио Његово Блаженство, архиепископ охридски и митрополит скопски, Г. Јован. Уводну реч на овом предавању дао је старешина Вазнесењског храма, јереј Арсеније Арсенијевић.

Архиепископ Јован је у уводном делу свог излагања нагласио да је повод за разговор на ову тему наша присутност у времену, јер су се након неколико векова представници православних помесних цркава Васељенске патријаршије сабрали на једном месту ради доношења одлука о актуелним темама. Архиепископ је појашњавао на који начин се разумева појам ,,саборности“, односно ,,католичности“, на нивоу локалних црквених заједница, помесних цркава и Васељенске цркве.

,,Црква је по природи католичанска, тј. свецела, ништа јој не недостаје. Она се пројављује у сабрању, и највидљивије се пројављује кроз Евхаристију. Њена саборност видљива је кроз литургијско устројство Цркве. На Литургији се сакупља народ Божји, око епископа, који је икона Христа, а који је окружен презвитерима и ђаконима, што представља прави поредак или структуру Цркве. Црква се пројављује у тој структури и никако другачије. Сабрање које не садржи све горе наведене елементе, не може се назвати Црквом“.

Осврћући се на Критски сабор, архиепископ је навео одређене недостатке, као што су нетранспарентност рада сабора, ускраћивање права гласа појединим епископима, одсуство појединих епископа, одсуство појединих помесних цркава, наглашавајући да ови пропусти ипак не умањују важност и величину овог сабора.

,,Неколико дана пред почетак рада сабора, четири Цркве су отказале учешће. Ипак, ни на Васељенским саборима нису учествовале све Цркве, које су накнадно примале решења тих сабора. Такође, они који нису учествовали на сабору, не могу бити принуђени да приме решења, али, догађало се, да су и поред свог одсуства са сабора, поједине Цркве накнадно примале решења тих Сабора. Као пример може послужити Српска Православна Црква, која није учествовала у раду Васељенских сабора, пошто је успостављена знатно касније, али је ипак признала све одлуке тих сабора“.

Архиепископ Јован је своје излагање закључио поруком сабора, која се састоји у томе да сабор треба да постане институција која ће се понављати с времена на време, а ми би требало да се потрудимо да се опште прихваћена истина прикаже свету, и да се саборност утврди као начин живота у помесној и Васељенској цркви.

Након излагања архиепископа охридског, Г. Јована, предавање је настављено живим дијалогом у Храму Вазнесења Господњег у Београду.

 

Преузето из: Православље, бр. 1205, стр. 37.

Дарко Стефановић

СОЗ Архиепископије београдско-карловачке


Аудио снимак предавања архиепископа охридског Јована ,,Ка новом Светом и Великом Сабору“

(Извор: Радио Слово љубве)


Видео снимак предавања архиепископа охридског Јована ,,Ка новом Светом и Великом Сабору“