У сарадњи храма Светог Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке одржано је 27. марта 2017. године у парохијском дому Храма Св. Саве предавање на тему: ,,27. март 1941: прекретница српске историје“. Предавач је био др Александар Стојановић (Институт за новију историју Србије, Београд), док је модератор био о. Далибор Стојадиновић, парох при храму Св. Саве на Врачару.

Након уводне речи о. Далибора, који је нагласио да идеолошке премисе приписиване овом датуму од 1945. године немају утемељење, др Александар Стојановић је започео предавање напоменом да су се деценијски токови завршили у три чувена мартовска дана, јер је Југославија у то време била право поприште обавештајног рата:

,,Коначна одлука да се приступи пакту донета је 20. марта, на седници Крунског савета. Истог дана била је седница Владе, где су на подстицај Британаца Чубриловић, Будисављевић и Константиновић поднели оставке. На кнеза Павла је покушао да утиче и његов пријатељ и кум, британски краљ Џорџ. У међувремену, ситуација је већ била таква да је Немцима одлука потврђена 23. марта, док је пакт потписан 25. марта у палати Белведере у Бечу. На вест да је потписан пакт, 26. марта јављају се бројне и бурне реакције. Од великог је значаја био говор Леополда Емерија, чувеног британског лорда и министра, који је у запаљивом говору поручио да кнез и Влада немају право да пљуну на слободарску традицију српског народа. Прве спонтане демонстрације јављају се већ 26. марта, а пробританске снаге су извеле своје присталице на улице. Широм Београда на импровизованим говорницама држани су различити говори против Осовине…“

Британска служба је сарађивала и наоружавала српску Земљорадничку странку, и имала је добру сарадњу са Црквом, посебно са Св. владиком Николајем Велимировићем. Патријарх Гаврило је чак претио превратом после потписивања пакта, а преврат је са Св. Архијерејским Сабором и благословио. Хитлер је због преврата добио нервни слом, који је изазвао његову потоњу патолошку србофобију:

,,Истог дана, 26. марта, генерал Боривоје Мирковић који је водио завереничку групу, након консултација са британским представницима, донео је дефинитивну одлуку да ће пуч бити спроведен. Пуч је требао да се изведе исте ноћи. Генерал Симовић је на ту вест генерала Мирковића показао узнемиреност и извесну слабост, тако да је војним операцијама командовао генерал Мирковић, док је генерал Симовић у овом случају доведен пред свршен чин. Сам пуч, односно све војне операције које су се догодиле у ноћи 27. марта, трајале су од поноћи до три часа изјутра.“

Одговарајући на питања, др Стојановић је објашњавао да Уједињено Краљевство није тада било антисрпско, него је, као и свака империја, радило у свом интересу. Оценио је да се у филму ,,Балканска правила“ српске службе само представљају као настављачи дела организације ,,Црна рука“:

,,Посебна тврдња коју антифашисти воле да истичу је да 27. март представља југословенску, односно, српску улазницу на победничку страну, док је 27. март био високо оцењен и од Черчила, и од Рузвелта, а касније и од Стаљина… Иако је српски народ поднео страховита страдања захваљујући овом датуму, он је се ипак на овај начин сврстао у табор победника… Када говоримо о 27. марту, оно што је најважније рећи јесте да је кнез Павле био принуђен на пакт, услед сплета несрећних околности. Пуч јесте био изведен од стране српских официра, али на подстицај и снажну логистичку и материјалну подршку од стране Велике Британије… Српски народ је највећим својим делом био против пакта, и искрено је реаговао на демонстрацијама, и искрено је подржавао промену политике која је била у супротности са српском слободарском традицијом. Део политичара је добијао новац од Енглеза, али треба рећи, да је у исто време било доста политичара који су радили за немачки новац. Демонстрације и пуч су и биле одраз тих политичких трвења, али и због генералног стања у земљи и националне политике кнеза Павла.“

Предавање је након излагања др Александра Стојановића настављено живим дијалогом у сали парохијског дома храма Св. Саве на Врачару.

 

Дарко Стефановић

СОЗ Архиепископије београдско-карловачке


Аудио снимак предавања др Александра Стојановића ,,27. март 1941 – прекретница српске историје“

(Извор: Радио Слово љубве)