У сарадњи Форума за дипломатију и међународне односе и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке одржано је 12. децембра 2016. године на Правном факултету Универзитета у Београду предавање на тему ,,Свет после 8. новембра: руско виђење“. О овој теми је говорио Леонид Савин (Аналитички центар ,,Катехон“, Москва). Уводну реч је дао проф. др Бранко Ракић (Правни факултет Универзитета у Београду). У наставку вам прилажемо извештај информационе агенције ,,NewsFront“:

Заједно са професором Александром Дугином радили смо на Социолошком факултету Московског државног универзитета до оснивања аналитичког центра „Катехон“. Професор Александар Дугин и ја радимо и у НВО Међународном евроазијском покрету где представљамо и бранимо наше геополитичке интересе.

Укратко ћу објаснити чиме се бави наш аналитички центар да бисте разумели у чему се разликује од непосредно владиних и других организација. Он је класичан „think thank“ (дословно „резервоар мисли“) – фабрика мисли по америчком схватању политикологије, дакле, спој науке и реалне политике. Постоји много института и центара који раде под покровитељством Академије наука нпр. али се они баве чистом схоластиком – теоријом која нема много заједничког са реалном политиком. А у реалној политици постоје групе које следе своје интересе који се некада не поклапају са националним интересима РФ, рекао је Леонид Савин.

Мишљења је да руске аналитичке центре који се баве спољном политиком РФ треба више развијати јер су многи превидели Трампову победу на председничким изборима у САД.

 

Шта доноси победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД?

Постоји, наравно, фактор личности који је везан за карактер Доналда Трампа, његову харизму и његове ставове. Он је такође и први, могло би се рећи, вансистемски кандидат који је победио на председничким изборима што је такође веома важно. Наравно, иза њега вероватно стоје лобистичке групе и корпорације, јавности непознате, а које га финансијски подржавају, због чега ће морати да усклађују интересе. По нашем мишљењу, важни моменти су његова жестока критика либералног система, који представља Хилари Клинтон и финансијски шпекуланти, и његов пут на позив неоизолационизма – уздржавања Америке на спољнополитичком плану.

И већ видимо да је буџет који се одваја за међународну политику смањен; финансијска средства која су издвајана за бављење Русијом смањена су десет пута. Сходно томе Русија добија могућност да измени своју позицију на међународној сцени и руско-америчке односе. И то није шанса само за Русију него и друге земље, укључујући Србију. Уколико Трамп отпочне репресију против америчких либерала, они ће се тада бавити другим стварима и биће усредсређени на дискредитацију Трампа. Либерали су се већ за то припремили, и први кораци ка дискредитацији Трампа су већ направљени.

Постоји још једна позиција либерала, а то је да сачекају четири године док траје мандат Доналда Трампа и припреме свог новог кандидата да би се реванширали Трамповој политици. Сличан предлог је дала Маша Гесен, амерички либерал руског порекла. Такве предлоге дају и у другим земљама – сачекати четири године Трамповог мандата, а затим наставити са својим деловањем у свим сферама, не само политичким, већ и културним и образовним.

Наш предлог је да се интелектуално помогне Трампу против либерала, и да радимо са европским алтернативним силама како би се Европа вратила традиционалнијoj и конзервативнијој политици. Тим пре јер видимо да су се после Брегзита појавили евроскептични покрети у Европи и направљени су први кораци у том правцу, а то су оставка италијанског премијера и победа проруског кандидата на изборима у Молдавији; мада је тамо ситуација била веома нестабилна јер су либерали лако могли победити. Затим, популарност евроскептика у Француској и Немачкој где се следеће године такође одржавају парламентарни избори. Зато треба дејствовати отвореније и директније.

Посебно питање је Србија, јер ће се и овде следеће године одржати избори. Веома јак утицај либералног лобија у Србији ће се непосредно смањити и због Трампове победе, тј. слабљења овог лобија у самој Америци. Ми ћемо свакако пажљиво пратити кандидате, њихове изјаве и политику коју ће они спроводити. Приметили смо, додуше, негативну тенденцију која се огледа у потписивању докумената који корак по корак де јуре уводе Србију у НАТО.

Русија може понудити Србији много тога у економској сфери што је у националном интересу Србије, уколико, наравно, Србија буде окренута Русији. С моје тачке гледишта треба брже решити питање оснивања војне базе у Нишу јер је војни фактор најчвршћи и најсигурнији фактор руске политике. Оснивањем руске војне базе у Србији, она би се нашла под руском заштитом. Као што знате, земље са којима Русија има војну сарадњу, добијају бесплатно војну технику као што је то случај са Белорусијом и Казахстаном. Питање није само војне већ и економске сарадње, јер је Србија пољопривредна земља, а само Москва сама може да откупи комплетну пољопривредну производњу из Србије.

Србија је у оквиру Евроазијског економског савеза један од приоритетних праваца. У западном моделу економије одлуке доноси један центар, док се у Евроазијском економском савезу одлуке доносе консензусом, што показује разлику западне и руске правне школе која је рађена по руском моделу или византијском моделу, пошто је Русија њена наследница.

Као закључак, позвао бих на активнију сарадњу у Србији након отварања нових могућности због промена у свету, и развој плуралистичке и интелектуалне мисли. Потребни су нам и философи и политичари научници, као и будућа покољења политичара практичара. Пошто се свуда у свету види криза либералног система као идеје и политике, отвара се могућност за постављање новог темеља мултиполарног света.

Преузето са: news-front.info


Аудио снимак предавања Леонида Савина ,,Свет после 8. новембра: руско виђење“

(Извор: СОЗ Архиепископије)