Биографија

Жарко Видовић се родио 17. маја 1921. године, и у обе Југославије (и пре 1941. и после 1945. године) живео је и школовао се у четири града – у Сарајеву, Новом Саду, Загребу и Београду.

Гимназију је завршио у Новом Саду, 1939. године.

Од 1939. године до априлског рата 1941. године, студирао је у Загребу: прва три семестра – медицину, а у четвртом семестру прешао је на философију.

По распаду Краљевине Југославије и формирању Независне Државе Хрватске, био је ухапшен у Сарајеву 1942. године.

Из сарајевског затвора, транспортован је у усташки конц-логор Јасеновац (8–17. маја 1942.), да би, потом, био пребачен најпре у логор у Немачкој, а потом и у радни логор у Осену, у Норвешкој.

Из логора у Норвешкој побегао је 1943. године у Шведску, где су бегунци из Норвешке, Финске и Немачке били дочекивани са великом пажњом и бригом шведске државе. Ту је добио статус стипендисте Краљевине и Краља Шведске што му је омогућило да, до 1945. године, студира на Универзитету у Упсали.

По повратку у Отаџбину, 1945. године, осумњичен због тога што је био стипендиста шведског Краља, био је ухапшен од стране комунистичких власти.

У неколиким затворима је био заточен све до децембра 1947. године, када је коначно био пуштен на слободу, јер комунистичке власти нису могле да му утврде никакву кривицу.

Више пута – због рата, заточеништва у нацистичким логорима и, потом, у комунистичким затворима – прекидане студије наставио је и завршио на Београдском универзитету од 1948. до 1952. године.

Студирао је, најпре, философију (тј. историју философије), а онда и историју уметности. За време студија се, у тешким послератним годинама, сам издржавао, радећи као преводилац у издавачким предузећима “НОПОК” и “Култура”, а затим и као ликовни критичар у листовима “Борба” и “Књижевне новине”.

Пошто је завршио студије (дипломирао је на Катедри за философију, а затим и на Катедри за историју уметности) запослио се у Сарајеву, где је, од фебруара 1953. године, радио као универзитетски асистент-предавач на Катедри за историју уметности.

Докторску тезу Мештровић и савремени сукоб скулптора с архитектом предао је у Београду маја 1955. године, а одбранио, на Философском факултету Београдског универзитета, јуна 1958. године.

До 1961. године предавао је историју цивилизације, као доцент, па онда као професор (најпре ванредни, па потом и редовни), на Сарајевском универзитету.

Због политичких притисака 1961. године био је принуђен да напусти Сарајевски универзитет и да се из Сарајева пресели у Загреб где је, на загребачком Свеучилишту, почео да предаје историју цивилизације.

Године 1967. прогнан је из Загреба (и са загребачког Свеучилишта) због јавно израженог отпора агресивном наступању хрватског национализма и ширењу србофобије.

Преселио се у Београд и 1969. године запослио у Институту за књижевност и уметност, где је радио до одласка у пензију 1986. године.

Од одласка у пензију, живи и пише у Београду.

Одликован је орденом Св. Саве другог степена 7. октобра 2015. године.

Жарко Видовић уснуо je у Господу 18. маја 2016. године, у 95. години живота.